Крајем 19. века научници су почели да проучавају својства и понашање електрона. Британски физичар Томсон је 1897. године открио електроне, што је поставило основу за потоња истраживања полупроводника. Међутим, у то време људи су још увек знали врло мало о примени електронике
Почетком 20. века постепено се појављују истраживања о полупроводничким материјалима. 1919. године, немачки физичар Херман Штол открио је полупроводничке особине силицијума. Након тога, научници су почели да проучавају како да користе полупроводничке материјале за контролу тока струје. Године 1926. амерички физичар Џулијан Леард дизајнирао је прво полупроводничко појачало, означивши почетак технологије полупроводника.
Међутим, развој технологије полупроводника није текао глатко. Током 1920-их и 1930-их, разумевање полупроводника људи је још увек било ограничено, а процес производње је такође био веома сложен. До 1947. истраживачи Белл Лабораториес у Сједињеним Државама открили су ПН структуру силицијума полупроводничког материјала, што се сматра прекретницом у модерној технологији полупроводника. Откриће ПН структуре омогућава људима да контролишу проток струје, омогућавајући тако производњу полупроводничких уређаја.
Током 1950-их, технологија полупроводника је направила значајан напредак. Године 1954. истраживачи Џон Бадин и Волтер Братон из Белл Лабораториес у Сједињеним Државама измислили су први транзистор, који се сматра важном прекретницом у модерној електронској технологији. Проналазак транзистора је у великој мери смањио величину електронских уређаја и потрошњу енергије, чиме је промовисан брзи развој електронске технологије.
Шездесетих година прошлог века предложен је концепт интегрисаних кола. Интегрисана кола интегришу више транзистора и других електронских компоненти на један чип, постижући већу интеграцију и мању величину. Године 1965. Гордон Мур, оснивач Интела, предложио је чувени „Муров закон“, који је предвидео експоненцијални раст броја транзистора у интегрисаним колима. Овај закон је потврђен током последњих неколико деценија, што је покретало брзи развој технологије полупроводника.
Уз континуирани напредак технологије полупроводника, перформансе електронских уређаја настављају да се побољшавају. Седамдесетих година прошлог века, појава персоналних рачунара довела је до широке примене полупроводничке технологије. 1980-их и 1990-их, са успоном Интернета, полупроводничка технологија је била широко примењена у областима комуникација и информационих технологија. Од 21. века примена полупроводничке технологије у областима као што су вештачка интелигенција, интернет ствари и нова енергија континуирано се шири, пружајући снажну подршку развоју модерне технологије.
Од почетног транзистора до тренутног интегрисаног кола, напредак технологије полупроводника је покренуо развој и побољшање перформанси електронских уређаја. Континуираним напретком технологије, примена полупроводничке технологије у разним областима постаће све раширенија, а истовремено ће створити и бољу будућност човечанства.
