Пре свега, полупроводници се односе на материјале са проводљивошћу између проводника и изолатора. Уобичајени материјали укључују силицијум, германијум, силицијум карбид, галијум нитрид, итд. Уопштено говорећи, полупроводници се односе на полупроводничке материјале, док су триоде и диоде полупроводнички уређаји. Без обзира који је, има их много врста. Хајде да причамо о неким уобичајеним. Постоје три основна типа полупроводничких материјала: интринзични полупроводници, полупроводници типа П и полупроводници Н-типа. Интринзични полупроводник: Материјал је потпуно чист, без нечистоћа, а решетка је комплетна. Пошто је унутрашња ковалентна веза интринзично побуђена (електрони у неким валентним појасевима прелазе забрањени појас у празан појас, формирајући електроне и рупе које се могу слободно кретати под спољашњим електричним пољем), она спроводи електричну енергију. Да бисмо разумели проводне особине полупроводника, морамо имати такав концепт парова електронских рупа. Једноставније речено, електронска проводљивост је кретање слободних електрона (негативно наелектрисаних), а проводљивост кроз рупе је кретање електрона у ковалентним везама ка оближњим рупама, што је представљено кретањем рупа (позитивно наелектрисаних). Полупроводник Н-типа: допирати одређену количину нечистоћа петовалентних елемената (нечистоће донора) као што је фосфор у унутрашњи полупроводник. Пошто је број најудаљенијих електрона атома већи од броја силицијума и других материјала, додатни електрон ће се генерисати након формирања ковалентне везе. Енергија побуде овог електрона је далеко нижа од енергије валентних електрона. Због тога је проводљивост полупроводничких материјала Н-типа углавном слободних електрона (још увек има неколико рупа), а материјали су и даље електрично неутрални у овом процесу.
We use cookies to offer you a better browsing experience, analyze site traffic and personalize content. By using this site, you agree to our use of cookies.
Privacy Policy